Utorak, Januar 29, 2013
Agonija
Bila je prisutna, u mracnoj sobi punoj dima i neprijatnog mirisa.
Smrt se priblizavala posle svake upaljene cigarete.
Kafa na stolu odavno hladna i nepopijena.
Misli su nadolazile, a reci odlazile.
Suze su se zaledile, srce je izbledelo.
Usne modre, oci upale.
Igla je uradila svoje.
Agonija je nestala.
To je samo kratka prica. Nemam takvo razmisljanje i protivnik sam toga, ali volim da prisem o takvim stvarima. To me ne cini da sam jedna od takvih ljudi.
Tužno...
baš potresno. Tvoja duša ima razumevanja za ljudsku patnju i poroke.
U toliko bolje :-)
Ako si želela da pričom skreneš pažnju na surovost i pogubnost svega toga, sasvim sigurno si uspela.
@3msc - Jeste tuzno, ali je realno.
@nena58 - Cast mi je da tako nesto procitam.
@Janakis - Tacno to sam zelela. Nije sve toliko lepo i savrseno, vise je onog ruznog, ali cesto se pravimo da to ne vidimo i da ne postoji.
